REGULACIJE REKA ucg ac me

Regulacije Reka Ucg Ac Me-Free PDF

  • Date:28 Sep 2020
  • Views:0
  • Downloads:0
  • Pages:12
  • Size:1.39 MB

Share Pdf : Regulacije Reka Ucg Ac Me

Download and Preview : Regulacije Reka Ucg Ac Me


Report CopyRight/DMCA Form For : Regulacije Reka Ucg Ac Me


Transcription:

Ovakvi objekti se obicno grade van gradskih naselja dok se u gradskim naseljima reke sa erozivnom. moci obicno oblazu lomljenim kamenom Ovo resenje je neekonomicno ali je estetski lepse. Razlika kod ravnicarskih reka je u tome sto one svoje korito formiraju u vlastitom aluvijumu odnosno. sitnozrnom pesku koji su vekovima donosile sa sobom I usput ga mrvile. ELEMENTI RECNOG SLIVA I RECNOG KORITA, Uobicajeno je da se pod recnim slivom podrazumeva povrsina sa koje se voda povrsinski sliva u neku. reku Ovo je orografski sliv koji se razlikuje od geoloskog sliva. Oblici slivova, Osim leve I desne obale vodotok ima I osovinu koja predstavlja liniju najvecih dubina talveg ili. matica Kod ravnicarskih reka karakteristicno je da se poprecni profil reke sastoji iz dva dela. korito za male I srednje vode proticaje koje se naziva osnovno korito ili minor korito. drugi deo je korito za velike vode koje se naziva major korito a zemljiste koje reka plavi izlivanjem iz. minor korita naziva se inundacija ili poloj,Sematski prikaz recnog korita. 1 osnovno korito 2 glavno korito 3 korito za veliku vodu 4 inundacija 5 nasip 6 teren. Trasa recnog korita predstavlja prikaz na situaciji Kod ravnicarskih reka karakteristicno je da reka. stalno krivuda odnosno meandrira,ematski prikaz dela trase prirodnog vodotoka. 1 teme re ne krivine 2 infleksija 3 sirfleksija, Neposredni uzrok stalne promene recnog toka I stvaranje meandara je narusavanje bilansa recnog.
nanosa Kod bujicnih tokova smo govorili o uzduznim promenama recnog toka usled potrebe za. zadovoljenjem erozivne sile toka R J, Kod aluvijalnih tokova ravnicarskih najcesce dolazi do poremecaja poprecnog bilansa a sto uslovljava. promenu poprecnog preseka I premestanje matice po sirini toka ka konkavnoj obali helikoidno. strujanje Posto proticaji rekom nisu isti tokom godine ova pojava ima periodicni karakter Moze se reci. da u najvecem delu svog toka meandriraju tako da se stvaraju dva karakteristicna poprecna profila u. krivini I u infleksiji, Sematski prikaz recne deonice sa meandrima sprudovima. i karakteristicnim poprecnim presecima, Erozija recnog korita pocinje nesto uzvodno od samog pocetka krivine 1 a dostize maksimum nizvodno. od temena krivine 2 Erodirani material istalozava se na suprotnoj konveksnoj strani nesto nizvodnije. 3 Uticaj spiralnog strujanja postepeno nestaje I u profile B reka se vraca u svoj pravolinijski tok Zbog. stalnog erodiranja konkavne obale meandar se pomera I siri Onog trenutka kada otpori kretanju vode. kroz razvijen meander veci od otpora potrebnih za presecanje novog korita reka napusta svoj meander I. formira novi tok,Sematski prikaz recnog toka sa razvojem meandra. Sematski prikaz razlicitih tipova meandera prema obliku. RADOVI NA UREDJENJU PRIRODNIH VODOTOKOVA, Zajednicki cilj svih radova na vodotocima je optimalno iskoriscenje vodotoka uz minimalne.
investicije ovo narocito jer su ti radovi skupi I obimni Osnovno je da ti radovi moraju uzeti u obzir sve. subjekte koji su zainteresovani za iskoriscenje vodotoka ne sme se na vodotoku intervenisati na stetu bilo. koga cija je delatnost vezana za njega Ovi radovi se svode na dva osnovna oblika delovanja I to. uredjenje osnovnog glavnog korita I formiranje major korita za veliku vodu izgradnjom nasipa. Radovi na osnovnom glavnom koritu, A1 Zastita recne obale I dna od erozije primenom razlicitih tipova regulacionih gradjevina. Obaloutvrda se gradi prevashodno na konkavnoj strani krivine do nivoa srednje velike vode S V V sto. obicno odgovara koti obale glavnog korita U izgradnji obaloutvrda koristi se najcesce prirodni material. kamen sljunak busen pruce drveno kolje I sl a u novije vre me se sve vise koriste elementi od betona I. armiranog betona za formiranje nozice koriste se fasine koje se rade od vrbovog pruca I u vidu su snopa. koji se povezuje pocinkovanom zicom precnika 1mm,Sematski prikaz obaloutvrde od kamena sa nozicom. od kamenog nabacaja na splavu od fasina,2 kamena obloga. 3 obratni filtar,5 osnova u vidu splava od fasina, Vrlo cesto se ove fasine pune sitnim kamenom gde je spoljni omotac od pruca debljine 10 cm a precnik. punjene fasine je 1 1 2 m Od fasina se pravi splav koji se potapa na mestu nozice obaloutvrde jer je. obicno dno muljevito I slabo nosivo pa bi doslo do sleganja obaloutvrde U novije vreme umesto fasina. koriste se industrijski materijali kao sto su rani filcevi od netkanog tekstila Nozica se moze raditi I od. gabiona zicana korpa sa skeletom od pocinkovane zice presvucena zicanom mrezom sa okcima. Tipovi obaloutvrda,Tipovi obaloutvrda,Prave paralelne gradjevine.
Ove gradjevine se rade takodje u svrhu zastite konkavne krivine ali one u odnosu na obaloutvrdu. pomeraju obalu I maticu ka suprotnoj konveksnoj obali. Dispozicija prave paralelne gradjevine,1 prirodna obala. 2 prava paralelna gradjevina,3 traverze,4 otvor u telu gradjevine. Prave paralelne gradjevine se sa obalom spajaju traverzama koje sprecavaju tok vode iza paralelne. gradjevine Izmedju traverzi na paralelnoj gradjevini se postavljaju otvori koji sluze da reka I pri malim. vodama moze da udje u kasete I tamo istalozava nanos tako se vremenom formira nova obala. Sematski prikaz prave paralelne gradjevine, 1 telo gradjevine 2 traverza 3 splav od fasina 4 otvori za upustanje nanosa 5 prirodna obala. 6 prostor u kome se istalozava nanos 7 koren traverze. Sematski prikaz nekoliko cesce primenjivanih tipova paralelnih gradjevina. a Od kamena na splavu od fasina, b od punjenih fasina sa ispunom od sljunka I oblogom od kamena. c objekat od fasina I punjenih fasina,d od fasina sa laksom oblogom od kamena.
e od punjenih korpi od gvozdene pocinkovane zice, U novije vreme zbog nedostatka pruca a I skupog lomljenog kamena ovakve gradjevine se sve cesce. rade od dzakova delimicno punjenih peskom Pesak se uzima direktno iz dna reke najcesce sa konveksne. strane ili gde vec ima formiranih sprudova iz hidrociklonom se iz njih izdvaja voda I pune dzakovi koji. se bacaju duz linije regulacione gradjevine, Naper je poprecna gradjevina u reci koja se gradi na konveksnoj obali u cilju suzenja recnog. korita konkavna obala obavezno mora biti zasticena od erozije izgradnjom obaloutvrde Naperi odbacuju. tok reke ka sredini I uslovljavaju talozenje nanosa izmedju njih. Sematski prikaz sistema napera I nacin njihovog dejstva. 1 sistem uzvodnih napera 2 konkavna obala zasticena obaloutvrdom 3 osovina regulisanog korita. 4 prirodna obala 5 zona istalozavanja nanosa u pocetku dejstva napera 6 zona lokalne erozije. Sematski prikaz napera,a uzduzni presek,b izgled u osnovi. c karakteristicni poprecni profil, 1 telo napera 2 glava napera 3 koren napera 4 grudi napera 5 ledja napera 6 kruna napera. 7 splav od fasina,Splav od fasina, Naperi se grade od istog materijala kao I traverse I paralelne gradjevine I obicno su usmereni suprotno.
od toka vode jer tada imaju najveci efekat Uvek se grade u sistemu vise njih a razmak im se odredjuje iz. uslova da obezbedi talozenje suspendovanog nanosa izmedju njih Taj razmak je najbolje odrediti u. laboratoriji na modelu ili oazanjima efekata vec izgradjenih napera odnosno uvek se prvo gradi. najuzvodniji naper tako da vec postoje posle njegove izgradnje odredjena iskustva. Pregrade su gradjevine koje najcesce sluze za pregradjivanje rukavaca I starog napustenog. korita Projektuju se do kote srednje vode a grade se od istih materijala kao I prethodni objekti. Sematski prikaz dispozicije pregrada, 1 glavni rukavac 2 rukavac koji pregradjuje 3 uzvodna paralelna gradjevina 4 srednja poprecna. pregrada 5 nizvodna paralelna gradjevina 6 uzvodna I nizvodna poprecna pregrada kao alternative. Sematski prikaz poprecnog preseka pregrade, a pregrada od kamena sa slapistem u vidu splava od fasina. b pregrada od fasina punjenih fasina I kamena, 1 kamen 2 splav od fasina 3 fasine od pruca 4 punjene fasine. Pragovi su poprecne gradjevine u dnu recnog korita I sluze za sprecavanje erozije dna najcesce kod. bujicnih tokova ili za zasipanje dubokih mesta kod aluvijalnih tokova proloka Kod pragova treba. obratiti paznju da ne budu prepreka plovidbi Gradnja I material su slicni kao kod prethodnih objekata. Korekcija recne trase presecanjem krivina razvijenih meandara. Sematski prikaz proseka,a izgled u osnovi,b uzduzni presek. c poprecni presek, 1 staro korito 2 prosek 3 kineta 4 pregrade 5 obaloutvrda na konkavnoj strani 6 obaloutvrda na.
konveksnoj strani 7 kontura buduceg korita u zoni preseka 8 linija nivoa vodenog ogledala u. prirodnom rezimu 9 linija dna u prirodnom rezimu 10 linija vodenog ogledala nakon prosecanja. proseka 11 linija dna nakon prosecanja proseka, Radovi na formiranju major korita izgradnjom nasipa. Nasipi su regulacione gradjevine van recnog korita I sluze za sprecavanje izlivanja velike vode u. inundaciju koja je iz nekih razloga postala gradjevinsko ili poljoprivredno zemljiste. Osnovni ciljevi svih regulacionih gradjevina su, 1 Uredjenje recnog korita u cilju njegove stabilizacije. 2 Zastita priobalja od izlivanja velikih voda, 3 Povecanje propusne moci korita u pogledu vode leda I nanosa. 4 Odrzavanje plovidbenog profila, 5 Uredjenje recnog korita uzvodno I nizvodno od hidroenergetskog objekta u reci. 6 Uredjenje u cilju evakuacije velikih voda ili za potrebe navodnjavanja I drugih vodozahvata pri. malim vodama, 7 Uredjenje korita duz deonice gradjevinskog reona.
8 Uredjenje za potrebe turizma I rekreacije,Odbrana od poplava. Velike vode javljaju se kao posledica velikih padavina intenzitet I trajanje I otapanja snega na slivu. reke Vrlo cesto se najvece poplave javljaju kao posledica kise koja je pala na debeo snezni pokrivac U. principu poplava kao termin pod kojim se podrazumeva plavljenje I unistavanje dobra ljudi koji zive. pored reke nastaje bas kao uzrok delovanja tih ljudi prema tome poplavu ne uzrokuje priroda vec ljudi. koji su svojom delatnoscu narusili prirodnu ravnotezu reke Tu se pre svega misli na pretvaranje. inundacionog prostora u gradjevinsko I poljoprivredno zemljiste Odbrana od poplava tj Izgradnjom. nasipa covek brani svoja dobra ali nizvodno od sebe pravi jos vece poplave jer reka nema vise veliki. proticajni profil u kome se rasplinjavala, Hidrogram poplavnih talasa transformisani prolaskom kroz. akumulaciju snabdevenu slobodnim prelivom,a slucaj kada je kota KKP jednaka koti KNU. b slucaj kada je kota KNU KKP, 1 ulazni talas 2 izlazni talas tP trajanje penjuce grane talasa tS trajanje silazne grane talasa. REGULACIJE REKA Nastanak prirodnih tokova Prirodni tok je nastao kao posledica padavina koje dospevaju u njega bilo povrsinski bilo podzemnim putem Vodene mase se pod dejstvom gravitacione sile slivaju sa padina visih podrucja planina u niza podrucja I tako formiraju hidrografsku mrezu otvorenih tokova Svaka reka ima svoj izvor I usce Izvor moze da bude iz podzemlja jezera ili sa

Related Books